Slušanje je tek početak: Kako obezbediti smisleno učešće

Dr Ana Radović

Slušanje je tek početak: Kako obezbediti smisleno učešće

Šta je potrebno da bi iskustva i perspektive ljudi zaista oblikovali istraživanja, javne politike, obrazovanje, učenje i praksu?

Pozvati ljude da učestvuju važan je prvi korak. Ali šta se dešava nakon što podele svoja iskustva, brige i ideje?

Ovo pitanje važno je za istraživanja, obrazovanje, razvoj zajednice i javne politike. Organizacije često uključuju ljude kroz intervjue, ankete, radionice i konsultacije. Nastavnici i drugi stručnjaci u obrazovanju takođe prikupljaju mišljenja učenika, studenata i zajednica kako bi unapredili nastavu, učenje i obrazovne materijale.

Ove aktivnosti mogu doneti dragocena saznanja. Međutim, samo pružanje prilike ljudima da izraze svoje mišljenje ne znači nužno da je njihovo učešće bilo smisleno.

Pravi izazov je u tome kako se njihova znanja i iskustva razumeju, vrednuju i koriste.

Prepoznavanje različitih oblika znanja

Stručna znanja, istraživački nalazi i pedagoška iskustva neophodni su za donošenje utemeljenih odluka i kvalitetno obrazovanje. Ipak, oni ne mogu uvek da obuhvate svu složenost svakodnevnih iskustava ljudi.

Pojedinci i zajednice mogu prepoznati prepreke, odnose i mogućnosti koje nisu uvek vidljive iz perspektive institucija. Učenici i studenti takođe donose sopstvena iskustva, identitete i načine razumevanja sveta, koji mogu obogatiti obrazovne sadržaje i praksu.

Njihovi doprinosi mogu dovesti u pitanje ustaljene pretpostavke, produbiti razumevanje i otvoriti nove mogućnosti za pristup poznatim problemima.

Smisleno uključivanje zato podrazumeva više od prikupljanja odgovora na unapred postavljena pitanja. Ono zahteva otvorenost prema različitim oblicima znanja i spremnost da preispitamo sopstvena uverenja.

Postavljanje boljih pitanja o učešću

Pre započinjanja participativnog procesa, bilo da je reč o istraživanju, razvoju obrazovnih materijala ili evaluaciji programa, korisno je razmotriti sledeća pitanja:

  • Čije perspektive želimo da čujemo? Da li postoji mogućnost da neka iskustva, grupe ili oblici znanja ostanu zanemareni?

  • Koliko je proces pristupačan? Da li su uzeti u obzir jezik, kultura, vreme, raspoloživi resursi i različiti načini komunikacije?

  • Postoji li prostor za neočekivane perspektive? Mogu li učesnici pokrenuti pitanja koja nisu bila unapred predviđena?

  • Na šta učešće može da utiče? Mogu li doprinosi učesnika oblikovati istraživačka pitanja, sadržaje, pristupe ili odluke?

  • Šta se dešava nakon učešća? Kako će prikupljena znanja i iskustva uticati na rezultate istraživanja, obrazovnu praksu, javne politike ili buduće aktivnosti?

Ova pitanja ne predstavljaju univerzalno rešenje. Ona podstiču promišljen pristup prilagođen ljudima, ciljevima i okolnostima.

Od učešća do konkretnih promena

Nije moguće usvojiti svaki predlog, a uključivanje učesnika ne zamenjuje stručnu procenu, pedagoško znanje ili odgovornost institucija.

Važno je pristupiti njihovim doprinosima otvoreno, jasno objasniti kako se odluke donose i razmotriti da li su zaista imali priliku da utiču na proces.

Ovakvo razumevanje učešća oslanja se na dugu tradiciju participativnih istraživanja, obrazovanja i prakse, u kojoj se razmatraju pitanja glasa, znanja, moći i donošenja odluka.

Za Transform Worlds, povezivanje istraživačkih dokaza sa životnim iskustvima i različitim perspektivama predstavlja važan deo razvoja inkluzivnijih i primerenijih javnih politika, obrazovnih iskustava, resursa i programa.

Važno je slušati. Jednako je važno šta iz toga naučimo, šta preispitamo i kako stečena saznanja primenimo.

Preporučena literatura

Sledeće publikacije nude različite perspektive o smislenom učešću, obrazovanju, znanju i donošenju odluka, povezujući temeljne teorijske doprinose, istraživanja iz različitih delova sveta i savremene analize javnih politika.

  1. Freire, P. (1970). Pedagogy of the Oppressed. Jedno od ključnih dela kritičke pedagogije, koje razmatra dijalog, obrazovanje i njihov značaj za društvene promene.

  2. Fals-Borda, O., & Rahman, M. A. (ur.). (1991). Action and Knowledge: Breaking the Monopoly with Participatory Action-Research. Uticajno delo o participativnom akcionom istraživanju i značaju znanja koje nastaje u zajednicama.

  3. Omodan, B. I., & Dastile, N. P. (2023). Analysis of Participatory Action Research as a Decolonial Research Methodology. Razmatra participativno akciono istraživanje iz dekolonijalne i transformativne perspektive, oslanjajući se na naučni rad iz Južne Afrike.

  4. Marovah, T., & Mutanga, O. (2024). Decolonising Participatory Research: Can Ubuntu Philosophy Contribute Something?. Istražuje kako filozofija Ubuntu može doprineti ravnopravnijim odnosima između istraživača i zajednica.

  5. OECD (2025). Exploring New Frontiers in Citizen Participation in the Policy Cycle. Razmatra načine na koje učešće građana može uticati na javne politike i prevazići okvire konsultacija.

  6. Becerra, T. (2026). Decolonizing Methodology: Co-designing Research with the Voices and Footprints of the Community. Predstavlja saradnički pristup istraživanju i razvoju obrazovnih programa sa ruralnom zajednicom u Kolumbiji.

  7. UNESCO Global Education Monitoring Report Team & United Nations Youth Office (2026). Lead with Youth: 2026 Youth Report. Analizira učešće mladih i učenika u donošenju odluka o obrazovanju širom sveta.

← Nazad na uvide